U drugom delu romana „Lepi i prokleti“, odnos između Entonija i Glorije počinje da se menja pod pritiskom stvarnosti. Njihov brak, koji je započeo u strasti i iluziji, sada se suočava sa svakodnevnim problemima, finansijskom neizvesnošću i međusobnim razočaranjima. Entonijeva nesposobnost da preuzme odgovornost i Glorijina potreba za luksuzom dodatno produbljuju njihov sukob.
Kako vreme prolazi, njihovi životi postaju sve haotičniji. Alkohol, dosada i međusobna optuživanja počinju da razaraju njihov odnos. Ono što je nekada delovalo kao idealna veza sada se pretvara u niz konflikata i razočaranja. Ficdžerald ovde prikazuje kako iluzije o ljubavi i uspehu mogu biti krhke kada se suoče sa realnošću.
Tema prolaznosti mladosti i lepote dolazi do izražaja, jer likovi počinju da shvataju da ono na čemu su gradili svoje živote nije trajno. Njihova nesposobnost da pronađu dublji smisao dovodi ih do sve veće unutrašnje praznine.
Ficdžerald kroz ovaj deo romana produbljuje psihološki portret svojih likova, prikazujući njihov pad ne kao iznenadan događaj, već kao postepen proces. Njegov stil ostaje suptilan, ali sve mračniji, naglašavajući atmosferu propadanja i gubitka kontrole.
