„Poeme i epske pesme“ Branka Radičevića (1824–1853) obuhvataju narativnu i epsku dimenziju stvaralaštva prvog velikog pesnika srpskog romantizma. Uz njegove čuvene lirske pesme, Radičević je napisao i sedam epskih pesama pod snažnim uticajem narodne poezije i Bajrona. Najznačajnija je poema „Đački rastanak“ — oproštaj od Sremskih Karlovaca i mladosti, himna slobodi, ljubavi i drugarstvu. Tu su i poeme „Hajdukov grob“, „Osveta“, kao i alegorijska satira i rodoljubivi spevovi koji pevaju o srpskoj prošlosti i herojima poput Hajduk Veljka. Radičević je modernizovao epski deseterac i uveo jamb u srpsku poeziju. Ove pesme, nastale 1847-1851, smatraju se slabijim delom njegovog opusa u poređenju s lirikom, ali nose isti žar slobode i romantičarskog zanosa koji ga čine besmrtnim.
