Nikolaj Vasiljevič Gogolj (1809–1852) bio je ruski pisac, satiričar i pripovedač čije je delo obeležilo prelaz iz romantizma u realizam i duboko uticalo na tok svetske književnosti. Rođen u mestu Veliki Soročinci u Ukrajini, Gogolj je odrastao u svetu narodnih priča, legendi i duhovitih anegdota, što će kasnije snažno oblikovati njegovu imaginaciju. Studirao je u Petrogradu, gde se isprva bavio pozorištem i književnim esejima, ali je ubrzo pronašao svoj pravi izraz u pripovetkama koje na duhovit, ali istovremeno tragičan način prikazuju slabosti i apsurde društva.

Gogolj je bio majstor u prikazivanju „malog čoveka“, onog neprimetnog pojedinca izgubljenog u surovom sistemu. Njegovi junaci, poput Akakija Akakijeviča iz pripovetke „Šinjel“, postali su simboli ljudske ranjivosti i besmislenosti birokratije. U delima „Mrtve duše“, „Revizor“ i „Nos“, Gogolj je kroz grotesku i ironiju raskrinkao pohlepu, licemerje i moralnu izopačenost tadašnjeg društva. Iako je često bio komičan, u njegovim pričama uvek se oseća dublji sloj: melanholija, strah i metafizička teskoba čoveka suočenog s besmislom postojanja.

Njegov stil spaja humor, fantaziju i preciznu društvenu opservaciju. Gogolj ume da pređe od stvarnog ka nadrealnom bez jasne granice, njegov svet je istovremeno smešan i zastrašujuć, poznat i tuđ. U „Petrogradskim pripovetkama“ i „Vij“u“, nadprirodno postaje deo svakodnevice, a ludilo i razum se prepliću u potrazi za smislom. Ta sposobnost da u banalnom pronađe jezivo i u komičnom tragično čini ga jednim od najoriginalnijih pisaca svetske književnosti.

U kasnijim godinama Gogolj je postajao sve religiozniji i introspektivniji, često sumnjajući u sopstveni umetnički poziv. Njegova smrt u 42. godini bila je jednako misteriozna i potresna kao i njegovo delo. Ipak, Gogolj je ostavio dubok trag; bio je pisac koji je razotkrio dušu ruskog čoveka i pokazao da se iza svake maske smeha krije nemir savesti.

Njegov uticaj vidljiv je kod Čehova, Kafke i mnogih drugih autora. Gogolj je otvorio put modernoj prozi, dokazavši da humor može biti oružje istine, a groteska ogledalo čovekove duše.