Stevan Sremac (1855–1906) bio je jedan od najznačajnijih realista srpske književnosti, poznat po svom toplom humoru, narodnom jeziku i živopisnim prikazima svakodnevnog života u srpskim varošima krajem XIX veka. Njegova dela spajaju ironiju i toplinu, smeh i saosećanje, a kroz njih se čuva duh vremena, narodni govor i mentalitet juga Srbije. Sremac je majstorski umeo da prikaže male ljudske sudbine, njihove mane i vrline, uvek s dozom razumevanja i dobrodušnog humora.

„Zona Zamfirova” jedno je od njegovih najpoznatijih i najomiljenijih dela, roman koji je zauzeo posebno mesto u srpskoj književnosti i kulturi. U njegovom središtu nalazi se ljubavna priča između Mane, siromašnog kovača, i Zone, ćerke bogatog trgovca. Njihova veza, iako iskrena i duboka, nailazi na osudu čaršije i protivljenje porodice, jer u tadašnjem Nišu društveni slojevi jasno određuju granice između „viših” i „nižih”. Ljubav između Mane i Zone postaje tako simbol borbe između srca i društvenih pravila, između ponosa i iskrenosti, između tradicije i slobode izbora.

Sremac u ovom romanu ne prikazuje samo ljubavni zaplet, već i čitavu sliku niškog društva s kraja XIX veka. Kroz živopisne likove — kujundžiju Mitu Pantića, gospođu Efrosinu, gazda Marka i mnoge druge — oživljava duh varoši, običaje, razgovore i humor tipičan za južnjački mentalitet. Njegov jezik je pun lokalizama, poslovica i izraza koji romanu daju autentičnost i toplinu. Čitalac (ili slušalac) ima utisak da se kreće niškim sokacima, prisustvuje svađama, šalama i zavrzlamama koje čine svakodnevni život.

„Zona Zamfirova” je mnogo više od ljubavne priče — to je društvena slika o razlikama u staležima, o ulozi žene u patrijarhalnom društvu, o ponosu, časti i predrasudama koje sputavaju čoveka da bude slobodan. Istovremeno, to je i delo koje slavi iskrenost, toplinu i snagu emocije koja nadvladava sve prepreke. Sremac kroz humor i ironiju ne ismeva svoje likove, već im daje dušu — i u tome leži trajna vrednost njegovog stvaralaštva.

Roman odiše vedrinom, narodnošću i humanizmom. Njegova jednostavnost skriva duboku poruku: da prava ljubav ne poznaje granice i da su najveće vrednosti često skrivene u skromnosti, istrajnosti i dobrom srcu.