„Roga“ je pripovetka u kojoj Milovan Glišić kroz spoj realizma i narodnog verovanja prikazuje život sela, strah od natprirodnog i način na koji se ljudi nose sa neobjašnjivim pojavama. Kao i u drugim Glišićevim delima, svakodnevica i folklor se prepliću, stvarajući atmosferu u kojoj granica između stvarnog i mitskog postaje nejasna. Radnja prati događaje u selu u kojem se pojavljuju neobične i zastrašujuće situacije povezane sa verovanjima u natprirodne sile. Likovi pokušavaju da objasne ono što im se dešava kroz prizmu narodnih predanja, što dodatno pojačava osećaj misterije i napetosti. Strah nije samo lični, već kolektivni – on se širi među ljudima i postaje deo zajedničkog iskustva. Jedna od ključnih tema pripovetke jeste uticaj verovanja na ponašanje ljudi. Glišić prikazuje kako strah i tradicija mogu oblikovati način razmišljanja, ali i kako se kroz te priče održava kolektivni identitet zajednice. Pripovetka se bavi i odnosom između racionalnog i iracionalnog. Iako postoji težnja da se događaji objasne, likovi ostaju u okvirima verovanja, što dodatno naglašava snagu folklora u njihovom životu. Stil pisanja odlikuje se jednostavnošću, živim dijalozima i autentičnim prikazom seoskog života. Glišić koristi narodni govor i atmosferu kako bi priču učinio uverljivom i bliskom čitaocu. Autor, Milovan Glišić, bio je jedan od najznačajnijih predstavnika realizma u srpskoj književnosti, poznat po pripovetkama koje oslikavaju život sela i narodna verovanja. „Roga“ ostaje pripovetka koja kroz jednostavnu priču govori o strahu, tradiciji i ljudskoj potrebi da razume nepoznato. Ona podseća na snagu narodnih priča i njihov uticaj na svakodnevni život.