„Ružno pače“ je jedna od najslavnijih, najvoljenijih i najistrajavijih bajki Hansa Kristijana Andersena, priča o maloj ptici koja se rodi u gnezdu gde ne pripada, izgleda svima kao ružni pačić koji ne odgovara idealnoj slici, i zbog toga trpi odbacivanje i ismeavanje, dok naposletku ne otkrije da je uvek bila nešto posebno, samo u sasvim pogrešnoj sredini.
Andersen je ovu bajku doživljavao kao duboko autobiografsku, jer se i sam osećao kao autsajder u sredini u kojoj je odrastao. Ta lična i intimna dimenzija daje priči posebnu emocionalnu dubinu i istinitost koju čitalac odmah prepoznaje. Transformacija ružnog pačića u labuda nije puka čarolija, to je priča o pronalaženju sopstvene suštine i sredine koja tu suštinu prepoznaje i prihvata.
Jedna od ključnih tema jeste da vrednost čoveka ne određuje sredina u kojoj se rodio ni merila koja ta sredina nameće, već ono što on zaista jeste iznutra.
Hans Kristijan Andersen bio je danski pisac devetnaestog veka. „Ružno pače“ je bajka koja govori svakome ko se ikad osećao da ne pripada, a to je, u neko doba svog života, gotovo svako.
Ono što „Ružno pače“ čini večno aktuelnom jeste to što tema ne stari: svaka generacija ima svoje ružne pačiće, svoja mesta gde ne pripada, i svoju nadu da postoji negde prostor gde će biti prepoznato. Andersen je to razumeo i smestio u priču koja traje.
