„Pastirica i dimničar“ je bajka Hansa Kristijana Andersena u kojoj dva minijaturna porcelanska figurina, nežna pastirica i mladi dimničar, beže od nametnute sudbine i zajedno doživljavaju avanture u velikom svetu koji ih istovremeno fascinira i zastrašuje svojom veličinom.

Andersen je nenadmašan majstor oživljavanja predmeta, u čijim pričama svakodnevni predmeti iz doma postaju nosioci snova, čežnji i sudbina koje su ništa manje stvarne od ljudskih. Ovde, dva figurina koji žele slobodu i ljubav, suočeni sa ogromanim svetom izvan svojih polica i komoda, govore o hrabrosti da se krene u neizvesnost ali i o vrednosti poznatog i sigurnog doma kome se možda ipak treba vratiti.

Jedna od ključnih tema jeste napetost između čežnje za slobodom i sigurnošću poznatog, između rizika avanture i mira onoga što je domaće i toplo.

Stil pisanja odlikuje se Andersenovom karakterističnom melanholičnom poetičnošću. Hans Kristijan Andersen bio je danski pisac devetnaestog veka, jedan od najznačajnijih pisaca bajki u istoriji. „Pastirica i dimničar“ je priča koja traje u sećanju dugo posle slušanja.

Andersen uvek piše o slobodi s melanholijom čoveka koji zna da ona dolazi po cenu, i ta melanholija je ono što njegove bajke razlikuje od jednostavnih priča sa srećnim krajevima. „Pastirica i dimničar“ je jedna od onih koja to pokazuju najotvorenije.