„Ptica što nosi zlatna jaja“ je jedna od najpoznatijih i najčešće citiranih Ezopovih basni, moralna priča o pohlepi i kratkovidosti koje razaraju upravo ono što vole i od čega žive. Farmer koji ima kokoš koja svakoga dana snese jedno zlatno jaje odlučuje da je ubije i odjednom dobije svo zlato iz nje, i naravno ostaje bez svega, i bez kokoši i bez budućih jaja.
Ezop nije pisao samo za decu, pisao je za odrasle kojima treba ogledalo u kome se vide onakvi kakvi zaista jesu. Ali ova basna je toliko jasna i slikovita u svojoj poruci da je podjednako savršena i za najmlađe. Junak koji uništava izvor svog bogatstva iz nestrpljenja i pohlepe da bi dobio sve odjednom je arhetipski lik koji se prepoznaje u svakom dobu i svakom obliku pohlepe.
Jedna od ključnih tema jeste pohlepa kao destruktivna sila koja uništava upravo ono što joj je najdraže jer ne može da čeka i ne može da bude zadovoljna sa dovoljno.
Ezop je bio starogrčki basnopisac. „Ptica što nosi zlatna jaja“ je jedna od večnih basni koja ne stari jer pohlepa uvek izgleda isto, bez obzira na epohu.
Ono što ovu basnu čini posebno trajnom jeste i to što je pohlepa prikazana ne kao monstruozna osobina, već kao sasvim obična slabost, impuls koji nema strpljenja i koji ne vidi dalje od trenutnog dobitka. U tome se prepoznaju svi, što basnu čini savršenim ogledalom.
