„Princeza na zrnu graška“ je kratka, elegantna i duhovita bajka Hansa Kristijana Andersena u kojoj se odgovor na ozbiljno pitanje, ko je zaista prava princeza, pronalazi na najneočekivaniji i najizvorniji način koji je Andersen mogao da smisli. Princeza koja je prava prepoznaje se po krajnjoj osetljivosti: čak i zrno graška ispod dvadeset mekih dušeka i dvadeset mekih perina ne može da je ostavi ravnodušnom i da joj obezbedi normalan san.
Andersen kroz ovu kratku priču govori o autentičnosti i o tome kako se prava vrednost prepoznaje kroz znakove koji drugima deluju sitni ili apsurdni, ali koji su zapravo savršeno precizni ako znaš šta tražiš. Princeza koja ne može da spava nije izmaženica niti slabić, ona je autentična u svojoj prirodi, i ta autentičnost je ono što je jedino i prepoznaje kao pravu princezu u svetu prepunom imitacija.
Jedna od ključnih tema jeste autentičnost kao vrednost koja se ne može lažirati ni naučiti, koja je ili tu ili je nema, i koja se prepoznaje na neočekivane i nepogrešive načine.
Hans Kristijan Andersen bio je danski pisac devetnaestog veka, jedan od najznačajnijih pisaca bajki u istoriji. „Princeza na zrnu graška“ je savršena kratka bajka, elegantna, duhovita i s porukom koja traje.
Andersen je u ovoj kratkoj bajci postigao nešto što je osnov svakog dobrog pripovedanja, dao je priči strukturu koja funkcioniše savršeno i poruku koja se ne nameće, već izvire iz situacije same, kao nešto što čitalac samostalno zaključuje.
