„Jelen i jelenče“ je kratka basna Ezopa, starogrčkog basnopisca čija su dela postavila temelje žanra basne u zapadnoj književnoj tradiciji, u kojoj pisac kroz simboličan i nežan susret jelena i malog jelenčeta prenosi pouku koja se tiče razlike između onoga čime se ponosimo i onoga što nam zapravo pomaže kada zatreba.
Jelen iz basne ponosi se svojim lepim, razgranatim rogovima, ali se plaši upravo onih delova tela koji su mu zaista korisni u trenutku opasnosti, svojih tankih ali brzih nogu. Jelenče naivno pita pitanja koja razotkrivaju tu protivrečnost između spoljašnjeg sjaja i unutrašnje vrednosti, i kroz tu naivnu iskrenost odzvanja mudrost koja traje vekovima. Ezop kroz ovu kratku priču govori o razlici između onoga što izgledamo i onoga što zaista jesmo.
Jedna od ključnih tema jeste opasnost od pogrešne hijerarhije vrednosti i zamka da cenimo ono što blista nad onim što zaista služi kada zatreba.
Ezop je bio starogrčki basnopisac čija dela i posle više od dve hiljade godina čitamo i citiramo. Basne su savršen žanr za slušanje, kratke su, jasne i s porukom koja ostaje u pamćenju.
Ezop je živeo u vreme ropstva, a ipak je pisao priče u kojima mudrost i karakter nadilaze moć i položaj. To kontekstualno razumevanje daje ovim kratkim basnama posebnu humanistički težinu pored njihove pripovedačke vrednosti.
