„Palčica“ je jedna od Andersenovih najdražih, najnežnijih i najdugovečnijih bajki, priča o maloj devojčici koja je velika jedva koliko palac i koja putuje kroz niz različitih svetova, od žabljeg blatnjaka do mišje jame i zimskog ledenog polja, svuda primana hladnom ambivalentnošću, dok naposletku ne pronađe pravo mesto i prave sudruge koji je prepoznaju i prihvataju onakvu kakva jeste.

Andersen je u Palčici stvorio jedan od svojih najpoetičnijih i najnežnijih ženskih likova, malu ali unutrašnje snažnu ličnost koja prolazi kroz iskušenja bez da izgubi svoju suštinu i svoju nežnost. Svaki svet kroz koji prolazi je zasebna slikovita avantura, poseban ambijent s posebnim stanovnicima i pravilima, a zajedno čine poetsku mapu putovanja ka mestu gde konačno postoji sloboda da se bude ono što si.

Jedna od ključnih tema jeste traženje zajednice koja će te prepoznati i prihvatiti, traženje onoga gde zaista pripadaš, a ne onoga što ti drugi nameću.

Hans Kristijan Andersen bio je danski pisac devetnaestog veka. „Palčica“ je savršena za slušanje jer je vizuelno bogata, melodična i puna nežnih detalja koji prikazuju magični svet.

Palčica je i primer kako Andersen nikada ne podcenjuje dečjeg čitaoca, kako im daje složenu junakinju s pravim unutrašnjim životom i pravim teškoćama, a ne samo vedru avanturu bez posledica. To poštovanje prema mladom čitaocu je razlog zašto ga deca vole.