„Ovalni portret“ je kratka i misteriozna pripovetka Edgara Alana Poa u kojoj se isprepliću umetnost, opsesija i smrt na način koji i danas ostavlja hladnoću iza svake stranice. Pripovedač, ranjen i prisiljen da prenoći u napuštenom dvorcu, pronalazi zbirku slika i biva potpuno opčinjen jednim ovalnim portretom mlade žene neke druge epohe.

Priča o nastanku tog portreta, ispričana kroz staru knjigu, otkriva slikara opsednutog postizanjem savršenstva, koji je toliko bio zaokupljen platnom da nije primetio kako njegova mlada žena, kojoj se slika, polako gubi snagu i nestaje. Dok je umetnost oživljavala, život je venuo. Ovaj kratki tekst je snažna meditacija o odnosu umetnosti i života, o ceni kreativne opsesije i o mračnoj strani posvećenosti stvaralaštvu.

Jedna od ključnih tema jeste pitanje može li umetnost postojati bez žrtve i gde je granica između inspiracije i eksploatacije onih koji su nam bliski.

Stil pisanja odlikuje se gustom atmosferom, minijaturnom preciznošću i simboličnom dubinom. Edgar Alan Po bio je majstor kratke priče i gotske atmosfere. „Ovalni portret“, uprkos izuzetnoj kratkoći, ostavlja snažan i trajan utisak.

Poova meditacija o umetnosti i žrtvi nije apstraktna filozofska vežba, ona je konkretna i fizički uznemirujuća priča u kojoj se razlika između oživljavanja na platnu i umiranja u stvarnosti postepeno briše. Ova kratka pripovetka traži ponovno čitanje jer otkriva nove slojeve.