„Goba Mara“ je pripovetka Sima Matavulja u kojoj pisac kroz lik žene s fizičkim nedostatkom, grbavice, istražuje teme socijalne marginalizacije, unutrašnjeg dostojanstva i složenih međuljudskih odnosa u primorskoj zajednici koja ne oprašta lako onima koji se razlikuju od norme.
Mara nije prikazana ni kao žrtva kojoj treba saosećanje ni kao svetica koja strpljivo podnosi sve nepravde. Ona je složen lik koji se nosi s teškoćama koje nameće i sudbina i sredina, a pri tom zadržava sopstveni identitet i posebnost i ne pristaje na to da je njena spoljna drugačijost definiše u potpunosti. Matavulj je uvek bio pisac koji je gledao iza spoljašnjeg da bi video celog čoveka, i ovde to dolazi do punog izražaja.
Jedna od ključnih tema jeste odnos između fizičke pojavnosti i unutrašnje vrednosti, između onoga kako nas drugi vide i onoga što zaista jesmo.
Stil pisanja odlikuje se realizmom koji ne ulepšava, ali i razumevanjem za složenu ljudsku situaciju koje ne osuđuje. Simo Matavulj bio je jedan od najvažnijih srpskih realista, a „Goba Mara“ spada u ona dela koja ostavljaju trajan utisak upravo zato što je junakinja potpuno i ubedljivo ljudska.
Matavulj je autor koji je u svom realizmu uvek bio humaniji od mnogo pisaca koji su se teorijski zalagali za humanizam. Mara iz ove pripovetke živi i bori se s dostojanstvom koje ni autor ni čitalac ne dovodi u pitanje, i to je dragocena odlika ovog dela.
