„Gore u Mičigenu“ je rana pripovetka Ernesta Hemingveja, objavljena 1923, koja spaja idiličnu sliku seoskog života s tamnom i bolnom temom. Džim Gilmor, kovač, i Liz Koates, kućna pomoćnica, razvijaju tihu naklonost — ali radnja završava silovanjem: Džim siluje Liz pored smrznutog jezera, a zatim hladnokrvno zaspi. Pripovetka je toliko eksplicitna da ju je Gertruda Stajn nazvala „inaccrochable“ (nedozvoljenom za objavljivanje). Hemingvej otvara bolno pitanje odnosa moći, tišine žrtve i ravnodušnosti počinioca. Svedeni stil, bez moraliziranja ili objašnjenja, čini delo još potresnijim — čitaoc ostaje sam sa onim što se dogodilo.
