Branislav Nušić (1864–1938) bio je jedan od najznačajnijih srpskih pisaca, komediografa i satiričara, čije je delo obeležilo epohu i trajno oblikovalo srpsku pozorišnu tradiciju. Rođen u Beogradu kao Alkibijad Nuša, poticao je iz trgovačke porodice, a još u mladosti pokazivao je sklonost ka humoru, oštrini opažanja i duhovitom prikazivanju društva. Bio je izuzetno obrazovan, govorio više jezika, a tokom života radio je kao novinar, diplomata, direktor pozorišta i upravnik Narodne biblioteke. Uprkos raznim političkim i društvenim pritiscima, ostao je dosledan svom pozivu da kroz smeh razotkriva istinu o ljudima i društvu. Nušić je bio majstor komedije, ali njegov humor nikada nije bio površan. Iza duhovitih dijaloga i komičnih situacija krila se oštra kritika malograđanštine, korupcije, političkog licemerja i društvenih predrasuda. Njegovi junaci su junaci od samouverenih činovnika i sujetnih političara, do razmaženih naslednica i prostodušnih građana i kao takvi predstavljaju arhetipove balkanskog društva, prepoznatljive i danas. Kroz njihove slabosti Nušić je s ironijom, ali i toplinom, prikazivao ljudsku prirodu koja se, uprkos vremenu i okolnostima, suštinski ne menja. Najpoznatija njegova dela, poput „Gospođe ministarke“, „Sumnjivog lica“, „Narodnog poslanika“, „Ožalošćene porodice“ i „Pokojnika“, postala su ne samo klasici srpske književnosti, već i stubovi pozorišnog repertoara. Njegov jezik je živ, pun narodnih izraza, dosetki i ritma svakodnevnog govora, što je njegovim komadima dalo trajnu svežinu. Nušić je umeo da u komediji spoji smeh i tugu – da nasmeje do suza, ali i da kroz smeh izazove gorak osećaj prepoznavanja. Osim komedija, pisao je i romane, feljtone, pripovetke i drame sa ozbiljnijom notom, poput „Autobiografije“, koja s humorom prikazuje njegovo detinjstvo i mladost, ali i dublje razmišljanje o čoveku i društvu. Njegov pogled na svet bio je realističan, ali nikada ciničan; verovao je da se društvo može menjati kroz kritiku i razumevanje. Branislav Nušić ostao je simbol smeha koji oslobađa i ogledala koje pokazuje istinu. Njegovo delo i danas živi na scenama širom regiona, podsećajući da je najbolji način da se suočimo sa manama zapravo taj da im se nasmejemo.
