„Strašna noć“ je pripovetka Svetolika Rankovića u kojoj pisac kroz dramatičnu noćnu situaciju istražuje strah, tajnovitost i psihološku napetost koja nastaje kada čovek ostane sam s nečim što ne razume ili čega se plaši, i kada ta noćna tama počne da dobija oblik i sadržaj koji danju ne bi imala.
Ranković gradi atmosferu s pažnjom i strpljenjem iskusnog pripovedača koji zna da je ono što se naslućuje uvek strašnije od onoga što se vidi. Strašna noć nije nužno natprirodna u doslovnom smislu, ona je pre svega psihološka i unutrašnja, noć u kojoj strahovi koji se danju uspešno potiskuju izlaze na površinu i uzimaju maha. Junak priče suočava se s nečim što ga prevazilazi, i ta konfrontacija otkriva više o njemu samom nego o samom događaju.
Jedna od ključnih tema jeste krhkost racionalne kontrole u trenutku kada noć i usamljenost otvore prostor onom što inače ne dolazi do reči.
Stil pisanja odlikuje se atmosferičnošću, psihološkom preciznošću i sposobnošću da se napetost gradi bez dramatičnih rekvizita. Svetolik Ranković bio je važan srpski realistički pisac. „Strašna noć“ je odličan primer njegove sposobnosti da napiše priču koja uznemiruje bez preteranosti.
Ranković je u ovoj pripovetki uspeo da postigne ono što je teško, uznemiriti čitaoca bez natprirodnog, bez krvi i bez explicitne strave. Samo s noći, usamljenošću i psihologijom čoveka koji ne razume šta vidi, on gradi napetost koja deluje i danas.
