„Napast“ je pripovetka Dragiše Vasića u kojoj pisac istražuje kako iskušenje i neodoljiva privlačnost mogu da poremete ustaljeni poredak jednog čovekovog života i suoče ga s onim što je skrivao od sebe i od sveta. Vasić, majstor unutrašnjeg portreta i psihološke analize, i ovde prodire ispod glatke površine svakodnevnice.

Junak priče suočava se s nečim što ga neodoljivo privlači, a što istovremeno preti da poruši sve što je izgradio, sve što mu je sigurno i poznato. Napast ovde nije nužno moralna kategorija u konvencionalnom smislu, ona je pre svega psihološka sila koja otkriva slabosti, čežnje i tamne kutke koji inače ostaju pažljivo skriveni iza pristojnog lica koje svetu pokazujemo.

Jedna od ključnih tema jeste suprotstavljenost između onog čoveka koji se pokazuje svetu i onog ko se krije ispod te maske, i pitanje šta se dešava kada ta dva lica dođu u direktan sukob.

Stil pisanja odlikuje se Vasićevom karakterističnom ekonomičnošću, psihološkom složenošću i odsustvom sentimentalnosti koja bi stvar učinila lakšom nego što jeste. Dragiša Vasić bio je jedan od najvažnijih srpskih pripovedača između dva rata. „Napast“ je karakteristična za njegov zreli pripovedački glas koji ne oprašta i ne ulepšava.

Vasić piše o napasti s razumevanjem koje nije oprost i s preciznošću koja nije osuda. To je teška ravnoteža koju malo pripovedača postiže, i ona je razlog zašto se ova kratka priča ne čita kao moralna pouka, već kao susret s nečim istinski ljudskim.