„Bodulica“ je pripovetka Sima Matavulja smeštena u dalmatinsko primorsko okruženje, u kojoj pisac kroz lik žene s ostrva, bodulice, prikazuje snagu, ponos, životnu mudrost i posebnost primorskih žena toga doba, žena koje su živele teškim životom uz more i koje je taj život oblikovao na sebi svojstven način.
Bodulica nosi sve karakteristike Matavuljevog poimanja primorske žene: tvrdoglava je i ponosna, vredna i emotivna ispod hladne površine, obdarena specifičnom životnom filozofijom oblikovanom iskustvima koja kopnenim ženama nisu poznata. Njena priča je istovremeno lična i simbolična, priča o jednoj ženi i o celom jednom tipu koji Matavulj voli i razume.
Jedna od ključnih tema jeste snaga karaktera koji se formira pod pritiskom teškog života i pitanje šta znači biti žena u sredini koja od žena traži sve a malo im daje.
Stil pisanja odlikuje se autentičnošću govora i ambijenta, poetičnim opisima primorskog pejzaža i dubokim razumevanjem lokalne psihologije. Simo Matavulj bio je jedan od najvažnijih srpskih realista, majstor primorskog ambijenta i njegovih posebnih tipova. „Bodulica“ je lepa i autentična slika jednog sveta koji danas gotovo da ne postoji.
Pripovetka je živa i danas jer Matavulj nije pisao o arhetipima, već o konkretnim, individualizovanim ličnostima. Bodulica je prepoznatljiva upravo zato što nije tip, već osoba, i to je ono što njegovu prozu o primorskom svetu čini neprolaznom.
