„Sve će to narod pozlatiti“ je pripovetka u kojoj Laza Lazarević kroz snažan emotivni prikaz govori o stradanju, razočaranju i odnosu društva prema pojedincu. U središtu priče nalazi se povratak ratnika koji se iz rata vraća kao invalid, suočen sa teškom stvarnošću i drugačijim životom nego što je očekivao. Radnja se razvija kroz susret između junaka i njegove porodice, kao i reakcije okoline. Dok ljudi u početku iskazuju saosećanje i divljenje, ubrzo se pokazuje da ta osećanja nisu trajna niti dovoljno duboka. Junak ostaje sam sa svojim gubitkom, dok obećanja i utešne reči ne uspevaju da ublaže njegovu sudbinu. Jedna od ključnih tema dela jeste raskorak između ideala i stvarnosti. Izraz „sve će to narod pozlatiti“ simbolizuje veru da će žrtva biti prepoznata i nagrađena, ali pripovetka pokazuje da to često ostaje samo prazna uteha. Time Lazarević kritikuje površnost društva i njegovu sklonost da brzo zaboravi one koji su se žrtvovali. Pripovetka se bavi i temama dostojanstva i patnje. Junak ne traži sažaljenje, već razumevanje i priznanje, ali ih ne dobija u meri u kojoj očekuje. Njegova tiha patnja čini priču posebno potresnom. Stil pisanja odlikuje se psihološkom dubinom, suptilnim opisima i snažnim emotivnim nabojem. Lazarević kroz jednostavnu radnju uspeva da prikaže složene unutrašnje procese i društvene odnose. Autor, Laza Lazarević, bio je jedan od najznačajnijih predstavnika realizma u srpskoj književnosti, poznat po pripovetkama koje istražuju ljudsku psihu i društvene teme. „Sve će to narod pozlatiti“ ostaje snažna priča o žrtvi i razočaranju, koja podseća da istinska vrednost ne leži u rečima, već u delima i odnosu prema drugima.
