Aveti u lovu je pripovetka Dragise Vasica iz prve zbirke pripovedaka Utuljena kandila, objavljene 1922. godine, u kojoj pisac, kao i u ostalim delima te zbirke, ne opisuje rat direktno, vec moralne posledice koje rat donosi u zivot coveka.

Naslov govori o avetima koje proganjaju junaka — to su slike i sencanje proslosti, gresaka, izgubljenih osecanja, propustenih prilika, koje nastavljaju da zive u coveku i posle rata kao tiha unutrasnja proganjanja. Vasic je u celoj zbirci prikazao coveka iskljucenog iz sopstvenog zivota i smestanog u okvire posleratne stvarnosti koja je ostala opustosena i dehumanizovana.

Jedna od kljucnih tema jeste nemogucnost bekstva od sopstvene proslosti i od rata koji ostaje u coveku i posle sto fizicki prestane, kao aveti koje love junaka u miru.

Stil pisanja odlikuje se Vasicevom tipicnom psiholoskom preciznoscu i suzdrzanoscu. Dragisa Vasic (1885-1945) bio je srpski advokat, knjizevnik i akademik.