Podne je lirska opisna pesma Jovana Ducica, jednog od najvecih srpskih modernistickih pesnika, objavljena u zbirci Pesme (1908). Pesma pripada ciklusu Senke po vodi unutar knjige Pesme sunca i spada medu najlepse pejzazne pesme srpske modernisticke poezije.
Pesma ima pet katrena i pisana je dvanaestercem. U prve tri strofe pesnik daje plastican, slikan opis mediteranskog ostrva: krupno sunce, ljubicast planinac, galeb, hridine i miris mora. U poslednje dve strofe taj spokoj prirode odrazava se u pesnikovoj dusi. Poslednji stih isprekidanim, kratkim rechenicama: Galeb jos svetluca. Mir. Svuda je podne savrseno sazetom slika potpunog mira.
Jedna od kljucnih tema jeste sklad izmedju prirode i unutrasnjeg stanja coveka u momentu savrsenog pocinka, podne kao metafora spokoja i dovoljenosti treuntka.
Stil pisanja odlikuje se plasticnom preciznoscu, bogatim epitetima i maestralnom vladanjem formom. Jovan Ducic (1871-1943) bio je pesnik i uglendni diplomat, rodjeni u Trebinju. Posmrtni ostaci prebaceni su 2000. u rodni kraj po picanoj zelji.
