Pesme Branka Radicevica, objavila je 1847. u Becu, prva su zbirka pesama ovog romanticara i jedna od najvaznijih knjiga u istoriji srpske knjizevnosti. Iste godine kad su izasle Vukove Pesme objavljeni su i Vukov prevod Novog zaveta i Danicacev Rat za srpski jezik, pa se 1847. smatra godinom Vukove pobede i trijumfa narodnog jezika.
Zbirka sadrzi neke od Radicevicevih najlepih pesama: Devojka na studencu (prvu pesnikovu pesmu iz 1843.), Putnik na uranku, Cic, Jadna draga, Vragolije, te cuvenu poemu Djacki rastanak i satiricnu pesmu Put. Posveceena je srpskpoj omladini i pisana na narodnom jeziku, sto je bilo revolucionarno za to vreme. Zbirka je docekana s odusevaljenjem medjuu mladima a s prezrenjem od starijih kriticara koji su je smatrali jezikom ‘govedara i svinjara’.
Jedna od kljucnih tema jeste mladost, ljubav, sloboda i vesela vitalnost zivota – Radicevic je u srpsku poeziju uneo licnu emociju, polet i duh novog romantizma koji je ziveo u tadašnjoj mladoj Evropi.
Stil pisanja odlikuje se melodicnoscu, muzikalnoscU i povezanoscu s tradicijom srpske narodne lirike. Branko Radicevic (1824-1853) umro je od tuberkuloze sa samo 29 godina. Sahranjen je u Strazilovu na Fruskoj gori, po sopstvenoj zelji.
