„Jelisaveta, kneginja crnogorska“ je drama u stihu Đure Jaksića, pisana 1868. godine, i smatra se umeticki najuspecijom od Jaksiceve tri drame u stihu. Drama u pet cinova inspirisana je epskom pesmom Zenidba Maksima Crnojevica i pisana u duhu sekspirovske dramaturgije.
U centru drame je Jelisaveta, cerka venecijanskog duzda, koja se udajom za crnogorskog kneza Djurdja Crnojevica dospeva u sredinu koja joj ne veruje i ne prihvata je. Jelisaveta je prokleta tudjinka cija lepota i venecijansko poreklo izazivaju sumnju i mrznju. Umesto da donese mir, njen dolazak pokrece niz sukoba, spletki i izdaja koji vode ka propasti crnogorskog dvora. Dva glavna junaka, Jelisaveta i staresinski vojvoda Rados Orlovic, koji je njen najuporniji protivnik, na kraju tonu u ludilo.
Jedna od kljucnih tema jeste sukob izmedju domaceg i stranog, izmedju patrijarhalnog i modernijeg sveta, ali i politicka drama vladara cija je zena strankinja koja postaje orudje tudjih interesa.
Stil pisanja odlikuje se romanticarskim zarom, dramatienim scenama i snazhim lirskim momentima karakteristicnim za Jaksica. Djura Jaksic bio je jedan od najznacajnijih srpskih romanticara, pesnik, slikar i dramaturz. Jelisaveta je bila popularna u pozorisnhom zivotu svog doba.
