Edgar Alan Po (1809–1849) bio je američki pesnik, pripovedač, esejista i književni kritičar čije je stvaralaštvo ostavilo dubok trag u svetskoj književnosti. Smatran začetnikom modernog horora, detektivske proze i psihološke fantastike, Poe je istovremeno bio i teoretičar umetnosti koji je smatrao da svaka priča i pesma moraju imati jasan estetski cilj. Njegov život, obeležen gubitkom roditelja u detinjstvu, siromaštvom, nesigurnim zaposlenjem i prerano izgubljenom suprugom, bio je jednako dramatičan i tragičan kao i njegovo stvaralaštvo. Njegova neprestana borba sa unutrašnjim demonima, alkoholom i depresijom odražava se u gotovo svakom delu koje je napisao.

Poe je u književnosti izgradio novi svet – onaj gde razum i ludilo, život i smrt, realnost i fantazija postoje na tankoj granici. Njegove priče, poput „Pad kuće Ašerovih“, „Crni mačak“, „Rukopis pronađen u boci“, „Srca koje je izdalo“ i „Mecengerštajn“, istražuju najtamnije dubine ljudske svesti. Strah, griža savesti i opsesija prožimaju njegove narative, dok precizan stil i analitički pristup čine da i najfantastičnije situacije deluju stvarno i neizbežno. Poeova sposobnost da spoji jezivo i racionalno, mit i logiku, svrstava ga među najuticajnije pisce modernog doba.

Kao pesnik, Poe je ostavio neizbrisiv trag svojom čuvenom pesmom „Gavran“, u kojoj je uzdigao tugu do umetničkog savršenstva. U njoj je izražena njegova ideja da poezija treba da budi uzvišeno, melanholično osećanje, a ne da prenosi moralne poruke. U esejima poput „Filozofija kompozicije“ i „Princip poezije“, on teorijski objašnjava kako umetnost nastaje iz stroge racionalne konstrukcije i pažljivo vođenog emotivnog efekta.

Njegov uticaj proširio se na čitavu generaciju evropskih simbolista i modernista, Bodler, Malarmé i Dostojevski videli su u njemu „pesnika ponora“, čoveka koji je otkrio tamne strane duše i podsvesti mnogo pre Freuda. Poe je uspeo da racionalno objasni iracionalno, da precizno uobliči užas i da umetnost prevede u nauku osećanja.

Danas, više od jednog veka nakon njegove smrti, Edgar Allan Poe ostaje sinonim za strah, misteriju i genijalnost, pisac koji je otvorio vrata onim oblastima ljudskog duha gde se san, smrt i stvarnost prepliću u jedno.