Stevan Sremac (1855–1906) bio je jedan od najznačajnijih predstavnika srpskog realizma i pisac koji je ostavio neizbrisiv trag u domaćoj književnosti prikazujući život malih varoši, običnih ljudi i njihovih svakodnevnih briga. Njegovo stvaralaštvo odlikuje topli humor, živopisni opisi i duboko razumevanje ljudske prirode. Sremac je umeo da vidi i prikaže komično u običnom, a da pri tome ne ponizi svoje junake – naprotiv, u svakoj šali oseća se naklonost prema čoveku i njegovim slabostima. Njegovi likovi su istovremeno stvarni i tipizirani, a njihovi dijalozi odišu autentičnošću i narodnim duhom. Dela poput „Pop Ćira i pop Spira”, „Zona Zamfirova”, „Ivkova slava” i „Buri i Englezi” oslikavaju bogatstvo srpskog mentaliteta i duh jednog vremena koje je iščezlo, ali kroz Sremčevo pero ostalo besmrtno. U pripoveci „Buri i Englezi”, Sremac sa prepoznatljivom ironijom i toplinom prikazuje kako varoški svet doživljava velike svetske događaje. Povod je rat između Bura i Engleza (Burski rat s kraja XIX veka), ali njega Sremčevi junaci ne posmatraju kroz političku ni moralnu prizmu, već kroz sočivo lokalnih rasprava, predrasuda i sitnih sujeta. Njihovi razgovori o „velikoj politici” postaju odraz malograđanskog razmišljanja – oni se strasno opredeljuju za „naše” i „njihove”, iako često ne znaju ni gde se rat vodi, ni ko su zapravo Buri, a ko Englezi. Sremac ovde majstorski koristi komiku situacije i karaktera. Njegovi junaci raspravljaju o svetskoj politici s istom ozbiljnošću s kojom bi govorili o ceni jaja na pijaci, i upravo u toj disproporciji leži humor dela. On ne ismeva svoje likove zlobno, već s blagim podsmehom koji razotkriva ljudsku potrebu da svako ima mišljenje o svemu, čak i o onome što ne razume. „Buri i Englezi” nije samo anegdota o provinciji – to je slika univerzalne ljudske prirode. Kroz jednostavne dijaloge i živopisne opise Sremac pokazuje da se ljudska komika ne krije u neznanju, već u samouverenosti s kojom ljudi brane svoje stavove. Delo je prožeto blagom ironijom, ali i nežnošću prema običnom čoveku koji, u svojoj naivnosti, postaje istinski junak svakodnevice. Kao i u većini svojih dela, Sremac i ovde spaja humor i realizam, ostavljajući čitaocu sliku jednog vremena, ali i pouku o večitoj ljudskoj potrebi da razume svet – makar kroz šalu.
