U pripoveci „Buri i Englezi”, Sremac sa prepoznatljivom ironijom i toplinom prikazuje kako varoški svet doživljava velike svetske događaje. Povod je rat između Bura i Engleza (Burski rat s kraja XIX veka), ali njega Sremčevi junaci ne posmatraju kroz političku ni moralnu prizmu, već kroz sočivo lokalnih rasprava, predrasuda i sitnih sujeta. Njihovi razgovori o „velikoj politici” postaju odraz malograđanskog razmišljanja – oni se strasno opredeljuju za „naše” i „njihove”, iako često ne znaju ni gde se rat vodi, ni ko su zapravo Buri, a ko Englezi.

Sremac ovde majstorski koristi komiku situacije i karaktera. Njegovi junaci raspravljaju o svetskoj politici s istom ozbiljnošću s kojom bi govorili o ceni jaja na pijaci, i upravo u toj disproporciji leži humor dela. On ne ismeva svoje likove zlobno, već s blagim podsmehom koji razotkriva ljudsku potrebu da svako ima mišljenje o svemu, čak i o onome što ne razume.

„Buri i Englezi” nije samo anegdota o provinciji – to je slika univerzalne ljudske prirode. Kroz jednostavne dijaloge i živopisne opise Sremac pokazuje da se ljudska komika ne krije u neznanju, već u samouverenosti s kojom ljudi brane svoje stavove. Delo je prožeto blagom ironijom, ali i nežnošću prema običnom čoveku koji, u svojoj naivnosti, postaje istinski junak svakodnevice.

Kao i u većini svojih dela, Sremac i ovde spaja humor i realizam, ostavljajući čitaocu sliku jednog vremena, ali i pouku o večitoj ljudskoj potrebi da razume svet – makar kroz šalu.