„Priča o tome kako su se zavadili Ivan Ivanović i Ivan Nikiforović“ je jedna od najduhovitijih i najcrnjih u humoru pripovetki Nikolaja Vasiljeviča Gogolja, u kojoj pisac kroz apsurdni i naizgled nevažan spor dvojice staromodnih provincijskih prijatelja razara sliku ruskog malogradskog života i birokratske besmislenosti svog doba.

Dva Ivana su bila uzor nerazdvojnog prijateljstva, dok između njih nije iskrsla sitna svađa oko jedne uvredljive reči. Ono što počinje kao komedija nesporazuma i detinjaste povređenosti pretvara se, uz Gogoljevu mračnu magiju, u decenijski pravni spor koji polako ali sigurno truje i uništava živote obojice. Sve je komično, ali i strašno.

Jedna od ključnih tema jeste satira birokratskog sistema koji besmislenom formalizmu daje prednost nad zdravim razumom, ali i portret malograđanskog ponosa koji odbija da popusti čak i kad to znači sopstvenu propast.

Stil pisanja odlikuje se suvom ironijom, crnim humorom i neverovatnom preciznošću u portretisanju tipova i mentaliteta. Nikolaj Vasiljevič Gogolj bio je jedan od najznačajnijih ruskih pisaca devetnaestog veka, začetnik kritičkog realizma. „Priča o zavadi“ je majstorski primer satiričnog pisma čija je aktuelnost neupitna.

Gogolj je jedan od onih pisaca koji su čitavoj tradiciji pokazali kako se smehom može reći ono što direktno rečeno zvuči previše ozbiljno ili previše optužujuće. Ova pripovetka je dobar primer te veštine: smešno je sve, a tužno je sve u isto vreme.