„Plave legende“ su prozne pesme Jovana Dučića u kojima srpski pesnik i diplomat, inače poznat pre svega po svojoj strogoj versifikovanoj lirici, eksperimentiše s formom i piše u slobodnijem, meditativnijem i narativnom tonu koji se kreće između prozaične pesme, kratke legende i poetičnog eseja.

Legende su kratke, blistave i prožete mediteranskom svetlošću koja prožima celokupno Dučićevo stvaralaštvo, svetlošću Jadrana, Italije i Biblije koji su ga pratili kroz celokupni umetnički i diplomatski život. Dučić u „Plavim legendama“ bira egzotične, biblijske i mitske motive i obrađuje ih s estetskom preciznošću, filozofskom dubinom i brilijantom stila koji ga karakteriše u svakom žanru kojim se okušava.

Jedna od ključnih tema jeste lepota i prolaznost, večnost mita i krhkost trenutka, veza između starog sveta i moderne misli o tome šta je čovek i šta traje.

Stil pisanja odlikuje se estetskom savršenošću, bogatim jezikom i filozofskim slojem. Jovan Dučić bio je jedan od najvećih srpskih pesnika i ugledni diplomat. „Plave legende“ pokazuju drugi, slobodniji Dučićev glas.

Za čitaoce koji Dučića poznaju samo kroz ljubavnu i domoljubnu liriku, „Plave legende“ mogu biti iznenađenje, jer pokazuju drugačiju stranu pesnika koji je uvek bio više od jedne dimenzije. Ovo je Dučić koji eksperimentiše, i eksperiment je uspeo.