„Slika Dorijana Greja“ je roman koji kroz mračnu i simboličnu priču istražuje odnos između lepote, morala i prolaznosti. U središtu dela nalazi se Dorijan Grej, mladić izuzetne lepote koji, pod uticajem ideja o hedonizmu i uživanju, poželi da zauvek ostane mlad, dok njegov portret preuzima teret starenja i posledica njegovih postupaka. Kako radnja napreduje, Dorijan vodi život ispunjen užicima, ne obazirući se na moralne norme. Njegova spoljašnjost ostaje nepromenjena, ali portret postaje sve izobličeniji, odražavajući njegovu unutrašnju pokvarenost. Upravo taj kontrast između spoljašnjeg izgleda i unutrašnje stvarnosti predstavlja srž romana. Jedna od ključnih tema dela jeste odnos između estetike i etike. Vajld postavlja pitanje da li je lepota dovoljna sama po sebi i šta se dešava kada se život vodi isključivo u potrazi za uživanjem. Dorijanova sudbina pokazuje da izbegavanje odgovornosti ne briše posledice, već ih samo odlaže. Roman se bavi i temama identiteta i savesti. Dorijan pokušava da pobegne od sopstvenih postupaka, ali portret postaje nemi svedok njegove krivice. Time se naglašava ideja da čovek ne može pobeći od sebe. Stil pisanja odlikuje se elegancijom, duhovitošću i filozofskim dijalozima. Vajld kroz lik lorda Henrija iznosi provokativne ideje koje dodatno produbljuju temu romana. „Slika Dorijana Greja“ ostaje roman koji upozorava na opasnosti života bez moralnih granica. On pokazuje da spoljašnja lepota ne može sakriti unutrašnje propadanje i da svaka odluka ostavlja trag, makar on bio skriven od sveta.
