„Carevo novo odelo“ je jedna od najpoznatijih, najsmešnijih i najdugovečnijih Andersenovih bajki i literarna metafora koja je odavno prešla granice književnosti i ušla u svakodnevni jezik kao simbol kolektivne obmane, straha od isticanja i hrabrosti da se kaže ono što svi vide ali niko ne izgovara. Car plaća dvojici varalica koji tvrde da mu šiju čudesno odelo nevidljivo za glupake i nesposobne, a ceo dvor od ministra do dvorjana pravi se da ga vidi jer niko ne želi da bude onaj koji ne vidi.
Andersen kroz ovu humornu i oštro satiričnu bajku govori o moći konformizma koji nadvlada i zdrav razum i iskrenost, o strahu od toga da se bude drugačiji od gomile i o tome kako samo nevino dete, koje još nije naučilo da se boji mišljenja gomile, ima hrabrost da kaže ono što je očigledno svima.
Jedna od ključnih tema jeste kolektivna obmana kojoj svi učestvujemo jer nam je lakše od toga da budemo ti koji ruše mit.
Hans Kristijan Andersen bio je danski pisac devetnaestog veka. „Carevo novo odelo“ ostaje jedna od najcitiranijih bajki svih vremena jer je njena pouka večno aktueln.
Što je vreme prolazilo, ova bajka je dobijala sve više interpretacija i primena, od psihologije do politike, od biznisa do umetnosti. Ta sposobnost da govori o različitim kontekstima a da pri tom ostane prepoznatljivo ista priča jeste znak najveće književne vrednosti.
