„Sumnjiva priča“ je pripovetka Dragiše Vasića koja kroz naizgled jednostavan okvir misterijoznog događaja istražuje dublje psihološke i moralne dimenzije i otvara pitanja na koja priča ne daje jednostavne odgovore. Vasić, poznat po preciznoj psihološkoj analizi i ekonomičnom stilu, i ovde uspeva da iza dramske fabule sakrije finu studiju karaktera i međuljudskih odnosa.
Radnja nas uvlači u situaciju u kojoj ništa nije sigurno i u kojoj se ono što se čini očiglednim rasplinjuje pod pritiskom Vasićevog analitičnog pogleda. Sumnja, kao osnovna emocionalna osa priče, širi se poput pukotine kroz odnose između likova, narušavajući poverenje i osećaj tla pod nogama. Pripovedač nas vodi kroz zbivanja s odmerenošću koja pojačava unutrašnju napetost.
Jedna od ključnih tema jeste nesigurnost percepcije i to koliko se lako može posumnjati u ono što se smatra poznatim i pouzdanim, u ljude, u situacije, u sebe.
Stil pisanja odlikuje se preciznošću, psihološkom dubinom i ekonomičnošću koja ni jednu reč ne troši uzalud. Dragiša Vasić bio je jedan od najcenjenijih srpskih pripovedača između dva svetska rata. „Sumnjiva priča“ je dobar primer zašto je tako, jer u malom prostoru postiže veliku psihološku gustinu.
Vasić ne daje čitaocu uputstvo kako da razume ono što se desilo, jer to ni on sam nije siguran. Ta nesigurnost, kojom on zarazi i čitaoca, je najintrigantnija strana ove pripovetke. Ona nas ostavlja da razmišljamo i posle zadnje rečenice, što je odlika proze koja ima pravo trajanje.
